U želji da očuvamo i negujemo naše lepe običaje NPC „WORLD“ i GEGULA d.o.o. su se udružili i učestvuju u organizaciji i promociji stručnih skupova,
manifestacija, konferencija, obuka kojima je cilj da otrgnu od zaborava sve ono lepo i dragoceno što se vekovima čuvalo u srpskom narodu, prenosilo
sa kolena na koleno, ono po čemu se prepoznajemo ma gde bili … !!!

Prikuplja i obrađuje naučnu i stručnu literaturu, organizuje stručne skupove, sarađuje sa univerzitetima, školama, …

Tradicija i običaji u životu jednog naroda, pored jezika i religije, verovatno najpresudnije utiču na stvaranje i očuvanje etničkog identiteta te zajednice.

A koliko je čuvanje običaja značajno za svaku zajednicu najbolje govori izreka “bolje zemlju prodati, nego običaj izgubiti”. U neprestanoj trci za
vremenom i profitom čemu veći deo čovečanstva danas robuje, eri globalizacije koja poništava mnoge posebnosti naroda i zemalja, zamenjujući
ih univerzalnim i pomalo bezličnim vrednostima, znamo li šta su pravi narodni običaji? Iako se mnoge kulture prepliću i razvijaju pod uticajem
drugih kulturnih obrazaca, ipak svaka od njih zadržava značajan deo svoje autentičnosti. Suština duhovnog razvoja jednog naroda na najbolji
način se razume proučavanjem običaja i kulturne tradicije.

Običaji od najranijih vremena ispunjavaju jednu od svojih najznačajnijih uloga, a to je čuvanje identiteta naroda. Teško je odrediti kada je tačno neki
običaj nastao, ali je to svakako bilo u najranijoj prošlosti. Nastali su da bi zadovoljile najrazličitije ljudske potrebe, a kako su se te potrebe razvijale i
menjale, tako su se menjali i običaji. Srbi su narod sa bogatom tradicijom, koji je, zbog spleta različitih istorijskih okolnosti, bio suočen sa velikim
iskušenjima njenog očuvanja. Zbog toga su mnogi običaji kod Srba tokom dugog vremenskog perioda izgubljeni, ili potisnuti. Danas, u izmenjenim
okolnostima, unutar srpskog entiteta, prisutna je izraženija težnja da se mnogi zaboravljeni običaji obnove i utkaju u kontekst savremenog života.

KRSNA SLAVA
Krsna slava je davnašnji srpski pravoslavni običaj u kome se, uz posebne obrede i gozbu, proslavlja hrišćanski svetitelj, zaštitnik porodice koja slavi njegov dan iz crkvenog kalendara. Slava je praznik “male crkve”, osnovne hrišćanske ćelije, porodice, kada se ukućani molitveno sećaju svojih predaka koji su proslavljali istog svetitelja.

Srbi krsnu slavu proslavljaju u krugu porodice i prijatelja, spremaju se svečanija i raznovrsna jela i u domu vlada praznična atmosfera.

Najrasprostranjenije srpske slave, odnosno najslavljeniji sveci su:
Sv. Nikola, Sv. Jovan, Sv. Dimitrije (Mitrovdan), Sv. Đorđe (Đurđevdan) i Sv. Arhanđel Mihailo (Aranđelovdan).

,,Dok je krsne slave, vina, panaije
dotle biće i zemlje SRBIJE,
da uz miris slavskoga kolača
pravoslavna SBIJA ojača“